Niški arheolozi otkrili su unutar fabrike Beneton, nekadašnjeg Nitexa, 15 grobnica iz ranohrišćanskog perioda, starih između 1.500 i 1.600 godina.
Osim ovih, veoma dobro očuvanih grobnica pronađeno je i nekoliko “običnih” grobova.
Vredi pomenuti da su svi pronađeni objekti pronađeni na manje od pola metra dubine, a prema rečima uglednog niškog arheologa Tonija Čerškova, reč je o jugoistočnom delu jagodinmalske nekropole.
Rezultati, kaže Čerškov, nisu epohalni, ali su pronađene i zanimljivosti, kao što je niz o 4 grobnice, jedne do druge.
– Imamo i jedan zanimljiv konstrukcijski nalaz grobnice, ali to tek treba da ispitamo, da bi dali konačan sud – kaže Čerškov.
Čerškov kaže da očekuje da istraživanja na ovoj lokaciji budu nastavljena bar do 31. jula.
Ali, dalja sudbina otkrivenih grobnica za sada nije poznata.
– Izaći će posebna komisija koja će to da proceni. Mi, arheolozi, ne dajemo takav sud. Mi istražujemo, a neko drugi odlučuje da li će one biti porušene.
Podsetimo, pre nešto više od 2 godine stotinak metara zapadno od te lokacije, prilikom izgradnje ulica koja spaja novi most i Knjaževačku ulicu, otkriveno je nekoliko grobnica.
Radovi su, po nalogu Zavoda za zaštitu spomenika tada zaustavljeni da bi bila sprovedena arheološka istraživanja. 
Arheolozi su tada zatekli jednu od grobnica teško oštećenu jer su radnici provukli vodovodnu cev kroz nju.
Da stvar bude gora, Južnim vestima je u građevinskoj inspekciji tada potvrđeno da se ulica gradi bez građevinske dozvole. Iako je reč o krivičnom delu divlje gradnje inspektori, prema našim saznanjima, još nisu podneli prijave ni protiv izvođača radova, niti protiv odgovornih u Direkciji za izgradnju grada.
Tuđe nećemo, svoje rušimo
Zbog izgradnje saobraćajnica u niškom naselju Jagodin Mala do sada su više puta uništavani veoma važni istorijski spomenici.
Sredinom šezdesetih godina prošlog veka, uništena su dva hrama i nekoliko grobnica u kojima je pronađen i Konstantinov novac.
– Na lokalitetu “Grčka njiva”, februara 1933. otkriven je temelj hrama iz 4. stoleća. Veličina ovog hrama nije bila mala. Sam hram bio je dug 24,35 m, širok 10,40m. Još većih razmera bio je hram koji je, kao i prethodni, otkopavan 1933.godine. Deo koji je do tada iskopan bio je širine 22 m. Prema ostacima i ovaj hram je smešten u 4. stoleće – kaže za Južne vesti istoričar Nebojša Ozimić.
Odlukom Skupštine Srbije nekoliko grobnica iz ovog naselja stavljeno je pod zaštitu države kao “kulturno dobro od izuzetnog značaja”. Nažalost gotovo svi objekti su u katastrofalnom stanju i nije im moguće prići.
Javnost trenutno može da vidi jedino ranohrišćansku baziliku koja se nalazi na samoj raskrsnici u Jagodin Mali. Ovaj objekat je pokriven crepom i delimično zaštićen čeličnim šipkama.
Da javnosti bila skrenuta pažnja na problem uništavanja ranohrišćanskih spomenika u Jagodin Mali, Južne vesti su početkom 2010. godine na Facebook-u pokrenule grupu “Sačuvajmo ranohrišćanske spomenike u Nišu”.
Nislije svaka casT!
zeznuli smo Beneton za zemljiste. sad nece moci tu da grade.
Jezivo je koliko je istorijskih spomenika iz rimskog perioda unisteno u Nisu, samo zbog ljudske neukosti, nezainteresovanosti i nemara. Ovakva otkrica bi u normalnim zemljama bila senzacije koje bi se sve restaurirale i pretvarale u turisticke atrakcije…. ali, kad partijas Bidza sa dva dana srednje skole kaze da se rusi- onda se rusi.
Italijani naleteli na rimske grobnice…u cemu je problem?! ;o)
Ljudi pa o čemu mi pričamo, spomenik Caru Konstantinu smo postavili iznad javnog WC-a kod mosta. Nemilosrdno rušimo arheološka nalazišta gde god ih pronađemo. EI se nalazi na jednom veoma velikom nalazištu a šta li je tu sve uništeno ne smem ni da pomislim. Jezdimirović u sred Tvrđave pravi septičku jamu. U jednom istorijskom objektu u Tvrđavi je smešteno JKP “Gorica” (ima li u Gradu neki drugi prostor za njih) i turisti mogu samo iz daleka da gledaju u tom pravcu. Šta to turisti mogu da vide u Tvrđavi sem par kafića i kome da se obrate da im pokaže znamenitosti najstarijeg grada na Balkanu?
Ovakvo arheološko bogatstvo uništavamo na veliko?Mogu samo da zamislim kako bi sve ovo uredili i ponudili kao turističke destinacije neke bogate države.