Proslavljena godišnjica od polufinala Kupa UEFA

Na stadionu Čair proslavljeno je 30 godina od prve utakmice koje su fudbaleri Radničkog odigrali u polufinalu Kupa UEFA protiv Hamburgera.

7. aprila 1982. godine Radnički je pobedio Hamburger rezultatom 2:1 (0:0) u prvom meču Kupa UEFA pred oko 25.000 gledalca na niškom stadionu Čair. Trideset godina kasnije, okupila se većina fudbalera, članova uprave i jedini živi svedok utakmica u Kupu UEFA novinar Narodnih novina Dušan Marković.

Atmosfera i drugarstvo koje je onda krasilo Real sa Nišave nisu prestali ni 30 godina kasnije iako se većina i ne viđa često zbog obaveza. Prisutne je pozdravio kapiten te selekcije Milovan Obradović:

– Pre 30 godina postignuta je jedna pobeda za koju mnogi smatraju da je najveća u istoriji Radničkog – rekao je Obradović.

Pre početka minutom ćutanja odata je pošta nekadašnjem saigraču Salidu Beganoviću i treneru Dušanu Duci Nenkoviću koji više nisu sa nama. Na proslavi nisu došli Zoran Milenković, Branislav Đorđević, Dragan Radisavljević, Miloš Drizić i Zoran Bojović zbog obaveza.

Nekadašnji generalni sekretar kluba Miodrag Knežević je istakao da ovaj veliki uspeh niškog i jugoslovenskog sporta nije došao slučajno.

– Takav uspeh ja od tada nisam doživeo. Takva atmosfera nigde nije postojala. Bili smo veliki klub, najveći posle Partizana, Zvezde, Hajduka, Dinama i Vojvodine. I po novcu i po kvalitetu iigrača i po organizaciji. Imali smo mnogo dobrih generacija – rekao je Miodrag Knežević.

Koliko je organizacija u klubu bila odlična, pokazuje i priča nekadašnjeg predsednika Fudbalskog saveza Srbije i tada člana uprave Radničkog Nemanje Stankovića.

– Bilo je zabranjeno da se dovode igrači iz Beograda jer su oni “obogaćeni za beogradski život”. Niko nije smeo u Beograd, samo u inostranstvo. Svakom igraču je bila obezbeđena egzistencija, imao je ugovor. Tako se formirala ekipa koja je dugi niz godina mogla da stvara uspehe – rekao je Stanković.

Ekipa se prošetala do stadiona gde ih je dočekalo desetine Meraklija koji su im otpevali pesmu i uručili poklone u znak poštovanja na postignut uspeh. Priče i sećanja nisu prestajali ni na rekonstruisanom stadionu koji i dalje “ima dušu” i budi najlepše uspomene. 

A priču i sećanja obagatio je jedini živi svedok svih utakmica Radničkog u Kupu UEFA novinar Narodnih novina u penziji Dušan Marković.

– U ovoj prelepoj priči “igram” Boru Jovanovića. legendarnog novinara koji je jedini pratio reprezentaciju u Montevideu. Ja sam video sve, 25 godina sam izveštavao sa svih utakmica. Šta znači biti 4. u Evropi, to je krem, a Radnički je to bio. Pitanje je kada će ponovo, ali daj Bože nekada opet na novim stadionu – rekao je Dušan Marković.

Tom prilikom kapiten te generacije Milovan Obradović je pokazao gde je postigao gol za 2:1 golmanu nemačke reprezentacije Štajnu. On je slavlje na Čairu, a posle i u celom Nišu i Jugoslaviji, doneo u 75. minutu. Sećajući se tih momenata rekao je:

– Golman Štajn je 50 puta bio reprezentativac Nemačke. Cela odbrana Hamburgera je bila u reprezentaciji. Kakvi su to igrači bili. Ali, meni su nekako uvek “ležali” Nemci – rekao je Obradović.

Upravo ta utakmica je “donela” čairskom stadionu reflektore.

– Istrošili smo se na radovima na stadionu, a ja im kažem da ovi političari samo ćute i ne odmažu. Utakmica sa Hamburgerom je bila u 13:30h, pa nam je jedna agencija iz Nemačke dala samo 50.000 maraka. Napravili smo reflektore, nekako u tajnosti, pa smo na kraju napravili slet da nije to samo zbog Radničkog urađeno – prisetio se Nemanja Stanković, nekadašnji predsednik Fudbalskog saveza.

Do polufinala fudbaleri Radničkog su savladali italijanski Napoli, Grashoper iz Švajcarske, holanski Fejnord i Dandi junajted, predstavnika Škotske. Tada je niški klub bio jedini predstavnik Jugoslavije u evropskim takmičenjima. U polufinalu nije igrao junak četvrtfinalnog duela sa Dandijem Aleksandar Panajotović zbog žutih kartona. On je ovu priliku iskoristio da pokaže kako je postigao gol Dandiju na Čairu i tako doprineo najvećem uspehu niškog fudbala.

Jedina mrlja na ovu proslavu ostavila je sadašnja uprava Radničkog koja se nije udostojila da dođe, pozdravi, čestita i pokloni se najsjajnijoj generaciji kluba koji sve Nišlije nose u srcu. Prva ekipa nije otputovala u Zemun na utakmicu sa Teleoptikom jer je odložen susret, pa nije bilo opravdanog razloga da se baš niko ne pojavi, a sada ima funkciju u Radničkom, klubu koji su proslavili upravo ovi ljudi.

Ovo je tek prvo slavlje na Čairu pošto 3. jula sledi proslava 50 godina od ulaska Radničkog u Prvu ligu. Pre toga, svi se nadamo da ćemo proslaviti i povratak Reala sa Nišave u najeltiniji rand posle 9 godina pauze. Sledeće godine klub slavi 90 godina postojanja, a to slavlje će biti, nadamo se na novom stadionu Čair koji nikada neće zaboraviti istorijske trenutke i imena koja su ovaj klub proslavila u Evropi i svetu.