Slađana Dimitrijević i njena ćerka Miljana na poklon su dobille šporet “smederevac”, a kao privremenu pomoć od “Niške mlekare” i preduzeća “Yumis” dobile su i par paketa hrane.
Inicijatori akcije, novinari televizije “Zona”, doneli su i nekoliko paketa odeće i nešto novca prikupljenih od kolega. Akciju je podržala i opština Palilula.
Slađana ima 46 godina i sa dvanaestogodišnjom ćerkom živi u trošnoj kući, koja je zapravo samo jedna soba.
Njih dve žive od 8.000 dinara socijalne pomoći, a od nameštaja imaju samo sto, par stolica, jednu vitrinu i krevet.
Šporet na drva koji je donirala firma “Svetlost” biće porodici od velike koristi za grejanje, ali i pripremu hrane.
– Mnogo sam zadovoljna i presrećna sam. Ja sam to odbolovala, legla sam u krevet i morala sam da pijem lekove za smirenje zbog velike sreće – objasnila je Slađana Dimitrijević.
Tokom zime nekako su uspevale da ugreju sobu manjim šporetom, ali on je zbog starosti dimio. Bilo je teško zagrejati sobu i zbog trošnog zida i rupa na krovu gde je prokišnjavalo. Često su kroz te rupe ulazili miševi i bubašvabe, zbog čega majka i ćerka noćima nisu mogle mirno da spavaju.
Početkom zime dobile su par metara drva, ali druge pomoći odavno nema.
Kako je Slađana objasnila da boluje od epilepsije od osme godine, a 2001. godine imala je hirušku intervenciju zbog tumora. Ipak, iako zbog bolesti ne može da radi, Centar za socilalni rad ne može da joj pruži drugu vrstu pomoći jer nije težak invalid ili nepokretna.
Ćerka Miljana pomaže majci koliko može, a u školi ima poteškoća u praćenju nastave jer nisu u mogućnosti da obezbede kompet knjiga koji košta 13.000 dinara.
Zbog siromaštva u kome živi, učenici njenog odeljenja izbegavaju da se druže sa njom, a neki joj se i podsmevaju. Kako je rekla Slađana, devojčica je ranije pokušavala da pobegne od kuće zbog toga.
Predstavnici opštine Palilula prilikom obilaska ove porodice obećali su da će im dostaviti drva za ogrev i da će već tokom dana nabaviti komplet knjiga za Miljanino školovanje.
Čestitke za sve ljude i preduzeća koji su učestvovali u ovoj akciji.Nažalost, mnogo je takvih primera u našem gradu (i državi uopšte)da ljudi žive u ovakvim pa i gorim uslovima.Mnogima od nas je praktično nezamislivo kako neko uspeva sa 8000 dinara socijalne pomoći da se prehrani i omogući detetu minimum uslova za školovanje a o drugim stvarima da i ne govorim.Neverovatna je i da nikome iz vlasti (kako ove aktuelne tako i svake prethodne)nije palo na pamet da se osnuje neki fond za najugroženije građane a koji bi se finansirao preko naplate računa za struju, komunalije i sl. i to tako što bi npr.50 dinara po računu bila upravo ova stavka kao obavezna.
dajte broj racuna, sigurno svako od nas moze uplatiti barem neki dinar ovoj nesrecnoj porodici